Ризница

Ризница Саборне цркве, онаква каква је данас сачувана, на својствен начин одражава вишевековну прошлост овог храма. Према сачуваним историјским подацима, ризница Саборне цркве постојала је већ од 17. века, а нарочито је била богата у 18. веку. Многа ратна разарања, пљачке и пожари учинили су да је ризница крајње сиромашна дочекала почетак 19. века. Изградњом и освећењем нове цркве, храм је добио многе обредне ствари као дарове владара, епископа и других личности прилаганих цркви у различитим приликама. Заједно са ретким старим црквеним предметима наслеђеним из ранијих епоха, све то чини данас јединствену целину, значајну за проучавање духовних, културних и уметничких прилика у којима је Саборна црква играла значајну улогу.

Историјски и уметнички највреднији примерци из ризнице Саборне цркве су:

КРСТ КИР ВЕНИАМИНА ХАРТОФИЛАКСА (1675). Израђен је од позлаћеног сребра са дуборезним средишњим делом, украшен емајлом, драгим и полудрагим камењем и филиграном. На свим странама дршке урезан је натпис који у преводу на српски гласи: "Ислика се и позлати божанствени часни крст настојањем, трудом и издатком Кир Вениамина Хартофилакса из места Николиза, у години 1675, месеца марта 10. дана". Мисли се да је у Саборну цркву доспео као прилог једног грчког великодостојника, у доба када су у њој столовали грчки митрополити.

КИВОТ ПРОИГУМАНА ЛОНГИНА МИЛЕШЕВЦА (1684). Искован од позлаћеног сребра, украшен драгим и полудрагим камењем, урезаним и цизелираним биљним мотивима, испод поклопца, простор унутрашњости кивота подељен је у шест преграђених делова, на чијим оквирима су угравирана имена светитеља чије су се честице моштију овде налазиле. Кивот је израђен 1684. године, а до октобра 2009. године се чувао у Саборном храму. На молбу епископа милешевског Филарета, протојереј-ставрофор Петар Лукић и братство Саборног храма одлучили су да врате ову велику драгоценост у манастир Милешеву. Историјски чин повратка одиграо се на слави Милешеве, 7. октобра 2009.године.

КРСТ КИР НИКОЛЕ И ЗОЈЕ (1793). Израђен од позлаћеног сребра, техником искуцавања, гравирања и филиграна. На унутрашњој страни урезан је натпис који у преводу на српски гласи: "У спомен господина Николе и Зоје, у спомен госпође Марије 1793. године."

МАЛИ ОКОВАНИ КРСТ (прва половина 19. века). Са дрвеним унутрашњим крстом украшеним дуборезним композицијама, обрађен техником искуцавања, гравирања и филиграна, а употребом дебље увијене жице.

ПУТИР (1836). Израђен од позлаћеног сребра, техником искуцавања, ливења, гравирања и цизелирања. Рађен је у Русији.

ДИСКОС (1836). Рађен у Русији, од позлађеног сребра, техником искуцавања и гравирања.

КАШИЧИЦА (1836). Вероватно рад руског мајстора, сребро са угравираним руским крстом и два жига: а) иницијали С.Д, б) ознака квалитета сребра 84.

САСУД ЗА ТЕПЛОТУ. Рад руског мајстора, из прве половине 19. века, од позлаћеног сребра.

КАДИОНИЦА. Средина 19. века, од сребрног лима, рад непознатог домаћег кујунџије, техником искуцавања и ливења.

КАНДИЛО (1845). Од позлаћеног сребра (четири истоветна примерка), у духу касног барока са класицистичким мотивима.

МАЊЕ КАНДИЛО (1845). Од позлаћеног сребра, рађено у духу касног барока.

ВЕЛИКО КАНДИЛО (1852). Од позлаћеног сребра, рађено техником искуцавања и ливења у стилу другог рококоа.

КАНДИЛО ТОМЕ ВУЧИЋА ПЕРИШИЋА (1852). Од позлаћеног сребра, са угравираним именом приложника.

ВЕЛИКО КАНДИЛО. Друга половина 19. века, од посребреног месинга, са стилизованим биљним мотивима.

ДИСКОС (1851). Сребро рађено у Руској радионици.
КАДИОНИЦА (1855). Од позлаћеног сребра, рад београдског златара Стоића.
КАДИОНИЦА (1855). Од позлаћеног сребра, рад истог мајстор
КРСТ (средина 19. века). Рађен од сребра у домаћој радионици техником искуцавања, гравирања и филиграна са грануацијом.
Дискос. Једноставног кружног облика, на ободу су утиснути жигови истоветни оним на путиру.
ПАР СРЕБРНИХ ПОЗЛАЋЕНИХ ВЕНАЦА. Прилог кнеза Милана Обреновића на дан када се, 28. септембра 1875. године, венчавао у Саборној цркви са кнегињом Наталијом Петровном.
КРСТ (крај 19. века). Од позлаћеног сребра, са дуборезним крстом у окову који је знатно старији.
ВЕЛИКИ КРСТ МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА (1879). Израђен од позлаћеног сребра у радионици београдског златара Стевана Јевтовића. Прилог митрополита Михаила на дан 25. годишњице његове архиепископске службе, 14. октобра 1879. године

РУЧНИ КРСТ МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА (1887). Израђен у Русији, од сребра, у облику седмокраког руског крста.

КРСТ АРХИМАНДРИТА НИКАНОРА ДУЧИЋА (1899). Од позлаћеног сребра, обрађен у традиционалном духу, техником искуцавања и филиграна.

КРСТ (друга половина 19. века). Од позлаћеног сребра, из радионице домаћег мајстора. Цео је окован најфинијим филиграном са гранулацијом и уметнутим полудрагим каменом и бисерима.

МИТРА (1897). Израђена од месинга, позлаћеног сребра и плиша.
КРСТ ЗЛАТАРА ЈЕВТОВИЋА (1920). Израђен од позлаћеног сребра.
ДАРАК (покривач за путир из 1861. године). Поклон кнегиње Јулије Обреновић.
ШТАМПА НА СВИЛИ накнадно обрубљен сребрнастом свилом. Освећен 1886. године од нишког епископа Димитрија у храму Св. архистратига Михаила у граду Нишу.

ДВА АНТИМИНСА. Штампани на белој свили, освећени од патријарха српског Димитрија 1921. и 1922. године.

ЗАВЕСА ЗА ДВЕРИ. Израђена у Београду од ученица Радничке школе, по наруџбини краљице Драге, поводом рођендана краља Александра Обреновића, 2. августа 1902. године.

РУЧНИ КРСТ (20. век). Од сребра, израђен у Русији.

РУЧНИ КРСТ (20. век). Од сребра, једноставне обраде, израђен у Русији

НАПРСНИ КРСТ (20. век). Израђен у Русији од сребра и емајла, у облику стилизованог крста процветалог са биљним мотивима смештеним уз доњи крак крста.

У ризници чува се и велики број штампаних књига из 18 и 19. века, углавном руског и грчког порекла:

ЈЕВАНЂЕЉЕ. Штампано 1728. године на грчком језику, са кожним повезом и оковом

ЈЕВАНЂЕЉЕ. Штампано у Москви 1779. године, са лименим посребреним оковом.

ЈЕВАНЂЕЉЕ. Штампано у Москви 1789. године, у сомотном повезу са сребрним ливеним и позлаћеним оковом.

СОБРАНИЈЕ РАЗНИХ НЕДЈЕЛНИХ И ПРАЗНИЧНИХ НРАВОУЧИТЕЉНИХ ПОУЧЕНИЈИ. Прво издање штампано 1793. године у Бечу.

СЛУЖЕБНИК. Из 1836. године, у полукожном повезу.

ЈЕВАНЂЕЉЕ. Штампано у Москви 1857. године, у сребрном позлаћеном повезу, обликовано техником искуцавања и гравирања у стилу другог рококоа.

Иконе које се налазе у црквеној ризници чине иконописна дела из прве половине 19.века

ИКОНА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
ИКОНА СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА
ИКОНА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
БОГОРОДИЦА СА ДЕТЕТОМ
ИКОНА СВ. НИКОЛЕ
БОГОРОДИЦА СА СВ. АПОСТОЛОМ ПЕТРОМ И ПАВЛОМ
ИКОНА СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА
ИКОНА СВ. САВЕ

Посебну скупину чини четрдесет икона за целивање које је за потребе Саборне цркве насликао, уљем на бакарном лиму, познати српски сликар Урош Кнежевић, у периоду 1843-44. године.