У недељу, 28. јуна 2015. године, на велики свесрпски празник Видовдан, братство Саборне цркве је служило Свету Литургију, са почетком у 9:00. Сваке године на овај дан, десни кивот са моштима Светог великомученика цара Лазара Косовског (делом његове рамене кости) отвара се на поклоњење и целивање верном народу. Овај празник слави српски народ широм православне васељене. Нови Саборник посвећен Косову и Метохији можете погледати овде. У наставку текста – прича о путу моштију св. цара Лазара и боравку у Саборној цркви.
Пут моштију св. цара Лазара
По допуштењу Бајазитовом, који је, по очевој смрти, преузео власт над турском војском, монаси су тело цара Лазара однели и часно сахранили у цркви Светог Вазнесења у Приштини. После годину дана, Лазареви синови Стефан и Вук су, по савету патријарха и заједно са свештенством и верним народом, открили мошти Светог Великомученика и нашли их нетрулежне и читаве, како испуштају диван мирис. Носећи Свете мошти, литија је кренула ка Лазаревој задужбини, манастиру Раваници, 1391. године. Ту су оне почивале и чудотвориле све до 1690. године, када су, током Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, и раванички монаси напустили свој манастир испред турске освете и са моштима Светог Кнеза прешли у Сент-Андреју. Године 1697, мошти су пренете у фрушкогорски манастир Врдник, назван Новом Раваницом (или Малом Раваницом, Раваницом фрушкогорском). Ту су мошти Светог цара Лазара почивале све до Другог светског рата.
Током другог светског рата, 1942. године, усташки агресори су скрнавили мошти светитеља по фрушкогорским манастирима. Било је то време најцрње и најсуровије фашистичке окупације, "када су", како је записано, "српском земљом харали нови варвари, уништавајући све што је српско, и српски живаљ и српске светиње, не би ли са наших вековних огњишта збрисали сваки траг имена српског". Када је за то сазнао протојереј др Радослав Грујић, историчар, теолог и управник Музеја СПЦ, одмах се за помоћ обратио немачком барону Рајсвицу, молећи га усрдно да спасе светиње. Барон је показао разумевање за светиње и изашао у сусрет угледном професору Грујићу. Лично је са њим кренуо немачким штабским аутомобилом у Срем да спасе Свете мошти. У последњем часу, из манастира Јазак узели су мошти Светог цара Уроша, из Шишатовца мошти Светог кнеза Стефана Штиљановића, а из Врдника (Раванице фрушкогорске) мошти Светог цара Лазара. Мошти су тајно пребачене возом за Београд, где их је, затим, дочекао бројни народ и целокупна Недићева влада. У свечаној литији, пренете су у београдску Саборну цркву, 14. априла 1942. године.
Свете мошти и Саборна црква
Мошти Светог великомученика Лазара Косовског чуване су у Саборној цркви скоро пола века. Године 1954, Свети Архијерејски Сабор СПЦ донео је одлуку о преношењу и повратку моштију у Раваницу, Лазареву задужбину. Ова одлука је спроводена приликом прославе 600-годишњице Косовске битке, 1989. године. Свете мошти су проношене кроз бројне српске градове и манастире. На Видовдан 1988. године, литија је кренула из Саборне цркве, одакле је Свети цар Лазар свечано испраћен од више хиљада Београђана, а затим обишла манастире Врдник, Озрен, Троноша и Ћелије; градове Шабац, Ваљево и Крагујевац; пут је настављен кроз манастире Жича, Љубостиња и Павлица, све до Косова. На Газиместану, месту Косовске битке, служен је помен, а након боравка у манастиру Грачаница и свечаних видовданских богослужења, кивот са моштима Светог цара Лазара је, преко Ниша, Крушевца и манастира Манасија, коначно пренет у Раваницу код Ћуприје, где мошти и данас почивају. У Саборној цркви у Београду чува се део моштију Светог великомученика цара Лазара (рамена кост), у десном кивоту, испред олтара.
