На овај велики хришћански празник, Вазнесење Господа Исуса Христа – Спасовдан, Св. Литургија служена је у Саборној цркви са почетком у 9 часова. Спасовдан је, уједно, и слава града Београда, па је свечана спасовданска литија кренула традиционално испред Храма Вазнесења Господњег у 11:30, пролазила кроз Улицу кнеза Милоша, преко Теразија и Кнез-Михајлове улице и поред Саборне цркве. Литију су предводили Његово Преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј (Добријевић) и викарни епископ Његове Светости г. Атанасије (Ракита). Литију је чинило бројно свештенство београдских храмова, Њ.К.В. престолонаследник принц Александар Карађорђевић, градоначелник Београда, г. Драган Ђилас, припадници Војске Републике Србије, витезови, барјактари, богослови, представници медија и неколико стотина грађана. Градом су проношене иконе Господа, Пресвете Богородице, Св. Деспота Стефана Лазаревића – првог градоначелника Београда, као и бројних других српских и свеправославних светитеља. Литију су, пред Саборном црквом, дочекали старешина цркве, протојереј-ставрофор Петар Лукић и протојереј-ставрофор Радич Радичевић. На овом месту, архимандрит Данило Љуботина читао је Свето Јеванђеље и молитве за здравље и заштиту свих житеља Београда.
Вазнесење Господње – Спасовдан
Након 40 дана од Васкрсења, будући да је на земљи завршио и заокружио дело спасења и искупљења рода људског, дошло је време Христовог повратка Богу Оцу. Јављањем женама мироносицама и ученицима-апостолима, њиховим бодрењем 40 дана да остану у вери, а неверном апостолу Томи омогућивши и да се физички увери у стварност Васкрсења, Син Божији је целокупном роду људском показао Васкрсни пут и истинитост спасења. Тога дана јавио се последњи пут ученицима за трпезом, упућујући их да по целом свету проповедају Јеванђеље. Пошто су се апостоли веома растужили због Његовог одласка, обећао је да ће и њима, а тиме и свима нама, ниспослати Духа Светога Утешитеља, чијом ће благодаћу они вршити своју мисију и установити Цркву Христову.Од људи распет и пострадао, ипак их (нас) није оставио саме и без утехе, шаљући највећу благодат тамо где је људски род најдубље пао, љубављу и праштањем зацељујући човечанство рањено Његовом смрћу и сопственим грехом. Оставио нам је и Свето Писмо као утеху и путоказ.Повео је тога дана Мајку и ученике на Маслинску гору, где је током Свог земног живота држао беседе и проповеди, а често се и осамљивао ради молитве, нарочито оне последње, у Гетсиманском врту, пред страдање. Подигао је, на крају, руке ка небу, благословио их и, на њихове очи, вазнео се ка небу. Будући да се тада довршило дело спасења људи, овај дан је назван Спасовдан, а празнује се увек четвртком. Вазнесењем је Господ и нама припремио пут вечног живота.
