1000-годишњица катедрале у Хилдесхајму

Старешина Саборне цркве  на прослави 1000-годишњице  катедрале у Хилдесхајму

На позив  евангеличког лутеранског бискупа  др Фридриха Вебера са седиштем у Брауншвајгу  и римокатоличког бискупа Норберта Трелеа из Хилдесхајма, а са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду, учествовао је у прослави хиљадугодишњице Катедрале у Хилдесхајму (Немачка), у времену од 4. до 6. јуна 2010. г. Високопречасног протојереја Лукића пратио је протођакон Радомир Ракић. 

С обзиром  на то да је на самом почетку светковања ове годишњице, у петак 4. јуна, требало да се прикажу све позване и заступљене катедралне  цркве, било предавањем, црквеном песмом или видео записом, братство београдског Саборног храма је припремило један видео-запис о Саборној цркви уз пратњу богослужбене песме "Тебе појем", у извођењу Првог београдског певачког друштва, што је, поред уводног излагања протојереја Лукића,  код присутних (а било их је до стотину) изазвало дивљење, па и молитвено расположење, или пак сузу. Протојереј Лукић је истакао да овде долази с благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, као и овдашњег српског православног Епископа средњоевропског Г. Константина. Своје презентације произнели су старешине или верници катедрала из Данске, Естоније, Литваније, Немачке (поред Хилдесхајма и из Хамбурга), Аустрије (Беч), док су представници катедрале из Енглеске и из Италије били спречени да дођу. 

Упечатљиво  је било изложење историје и духовне  улоге саме катедрале слављенице у Хилдесхајму. Хилдесхајмски бискуп Бернвард је подигао бенедиктински манастир 996. године, да би 1010. г. ударио темеље цркви св. арханђела Михаила на градској узвишици. Цркву је осветио 1022. године "у част Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа и Пресвете Богородице, увек Дјеве Марије, и Животворног Крста, под нарочитом заштитом Светог арханђела Михаила и свих небеских сила". Иначе, бискуп Бернвард је проглашен за светога 1192. године. У  време Реформације, управо 1542. године, црква св. Михаила је постала евангеличка парохијска црква, док је бенедиктински манастир и даље наставио  духовни живот. У крипти су монаси и даље држали своја богослужења, крипта је до данас остала римокатоличка, па је тако  Катедрала св. Михаила у Хилдесхајму једна од 64 тзв. симултаних цркава у Немачкој.  

Услед секуларизације, манастир је 1803. г. укинут. Црква је затворена и почела служити за световне сврхе, да би касније била шеталиште ометених у развоју и још касније – 1844. године, евангеличка општина је примила назад цркву, на којој су почев од 1855. и 1907. били извођени масовни рестаураторски радови. Приликом америчког бомбардовања Хилдесхајма, 22. марта 1945. године, запаљена је и црква; данашњи изглед катедрала је добила приликом  послератне обнове. Катедрала је као светско наслеђе под заштитом УНЕСКО-а. 

У суботу, 5. јуна преподне, организатори су приредили тзв. радионице, којом приликом су гости могли посетити неке од музеја, историјских цркава, ризница или предавања, рецимо, како се у црквеној уметности изображава св. арханђел Михаил. Међутим, врхунац светковања овога дана одвијао се у подне на градском тргу пред већницом, на којем је на подијуму одржана екуменска молитва за мир у свету, посебно са освртом на предвиђене демонстрације десничара. У присуству до хиљаду верника, уз учешће црквеног хора, дувачког оркестра, било је лепо видети многе обучене у беле мајице с плавим натписом "Анђео противе деснице". 

Екуменско богослужење  у самој катедрали св. Михаила  одржано је у  недељу 6. јуна; у литургијске одоре били су обучени евангелички лутерански бискуп Вебер (он је и проповедао) и римокатолички бискуп Треле, као и неколико других великодостојника, док су сам чин богослужења водили с римокатоличке стране градски декан Волфганг Фогес и с протестантске суперинтендент Хелмут Асман. Вредно је напоменути да је овом приликом прочитан Никео-цариградски символ вере без додатка "и од Сина" (филиокве), а читао га је митрополит Августин.

За време  службе представници позваних катедрала  потписали су декларацију, у којој се залажу за неприкосновеност живота, за достојанство човека, хришћанско наслеђе у Европи, за верско образовање и за слободно исповедање вере. У име београдске Саборне цркве овај документ је потписао протојереј-ставрофор Петар Лукић, и овом приликом одржао поздравно слово подржавши начела декларације као општехришћанска и нагласао њихов значај како данашња Европа не би од Богочовека направила човекобога. Том приликом он је свечано уручио дивну икону св. арханђела Михаила суперинтенденту Хилдесхајмске катедрале преч. Хелмуту Асману, па су икону могли сви присутни видети и поколонити јој се. На икони је с предње стране постављена позлаћена плочица на којој је на српском и немачком језику изгравиран следећи текст: Катедрали св. арханђела Михаила у Хилдесхајму поводом 1000-годишњег јубилеја у молитвеној свези Саборна црква св. арханђела Михаила у Београду, јун 2010. Био је то и једини поклон који је нека делегација приложила. С обзиром на то да међу лутеранима нема богослужбеног иконопоштовања, за ово свечано богослужење била је позајмљена друга икона са приказом св. арханђела Михаила од српске цркве у Хановеру. Међутим, београдски поклон остаће на престолу ове миленијумске слављенице за даља поколења, не само ради молитвеног сећања, него и као знак и свеза љубави и сестринства између двеју катедрала. 

Из тзв. Михаиловске  декларације:

"… Ми се неопозиво залажемо :