Свештеник Илија Шугајев:
ЗАЧЕЋЕ
(уз филм "Ултразвук")
Данас ћемо гледати филм "Ултразвук – сведочанство о раним стадијумима живота". Овај филм је снимљен у Америци и направљен је на основу кадрова који су добијени захваљујући ултразвучној технологији која се данас нашироко примењује.
Желео бих да својим очима видите једноставну чињеницу да живот детета заиста почиње од момента зачећа, дуго пре самог његовог доласка на свет. А пре филма ћу покушати да се дотакнем врло важне теме – зачећа.
Пре свега, не треба мислити да се Црква гнуша теме зачећа, као да верујући људи ово сматрају нечим гнусним и срамотним, што не подлеже широкој дискусији, а и ако се дискутује о томе онда само сам позиција осуђивања. Уопште није тако. Истина, у Цркви се ова тема ретко разматра нашироко, али не зато што је врло непристојна, већ напротив, зато што је веома узвишена. Црква се према моменту зачећа односи с дужним страхопоштовањем, и једноставно не жели да ову тему разматра успут. У моменту зачетка сваког човека присутан је Бог, Који даје душу малом човечуљку, чије се тело у том тренутку састоји од само једне ћелије настале спајањем две родитељске ћелије. Божије присуство у моменту зачећа не дозвољава да се према њему односимо као према гнусном чину који се обавља негде у мраку. Гнусно је само једно – блуд, који има мало шта заједничко с чистим супружничким сједињењем, које је Бог благословио. Блуд нема за циљ зачеће. Притом се по правилу користе средства за контрацепцију, и за блуднике је присуство Божије у датом тренутку очигледно сувишно.
Питање о томе да ли је супружанско сједињење нешто прљаво постављали су већ први хришћани. Апостол Павле пише у једној од посланица: "Брак је частан и постеља неоскрнављена". Наравно, има се у виду брачна постеља законитих супружника, а не постеља блудничара или прељубника. Још једно сведочанство, сад већ из четвртог века. У ово време су се појавили људи који су говорили да свештеник не сме да има супружничко општење са својом женом, а неки су чак одбијали да се причешћују код ожењених свештеника. Као одговор на ову заблуду, Црква је, на Гангрском сабору, веома изричито, поново посведочила да се они који се гнушају ожењених свештеника, сматрајући да их брак скрнави, имају одлучити од Цркве као јеретици.
Да зачеће није повезано ни са каквом прљавштином, може се видети и из следећег. У Православној цркви постоје чак и празници који су посвећени зачећу. На пример, празник зачећа Мајке Божије у утроби Њене мајке – праведне Ане или зачеће Јована Претече у утроби праведне Јелисавете. То су, у истину, празници. Човек се још није родио, али ми већ знамо да он постоји.
Сад ћу вам дати да редом погледате икону једног од ових празника. Како видимо, Црква се не гнуша догађаја зачећа, већ чак слика и иконе празника везаних за зачеће. Наравно, на икони не видимо сцену из постеље, већ условно, целомудрено изображење супружничке блискости. Брачни пар, а то су праведни Јоаким и Ана, родитељи Пресвете Богородице, стоје једно поред другог у покрету, који подсећа на скромно целомудрено целивање. То је све! Ово је сасвим довољно да би се указало на телесно јединство супружника при зачећу.
Скрећем вашу пажњу на то да су праведни Јоаким и Ана два пута приказани на икони. На ивицама иконе они су изображени за време молитве. За шта се моле? Они су били већ јако стари, али нису имали деце, због чега су их људи обасипали оптужбама за неке тајне грехе, због којих им Господ наводно и не даје децу. И после једног у низу понижења, супружници су се са сузама молили да ова срамота буде скинута са њих. После њихове ватрене молитве, Господ им шаље дете – Мајку Божију. Дакле, праведни супружници се пре сједињења моле Богу да им дарује дете.
Ова молитва није нека реткост. Молитва пре сједињења је била у устима многих праведних супружника. Прва молитва пре супружничког сједињења наводи се у 8. глави књиге о Товиту. Ова књига је написана много пре Христовог Рођења, зато се са сигурношћу може рећи да традиција људи да се моле пре сједињења има историју дужу од две хиљаде година. И данас се верујући супружници труде да се моле пре свог сједињења. Дете које је зачето после такве молитве освећиваће се у утроби мајке од самог свог зачећа.
После филма
Мислим да је филм диван и вероватно је бескорисно коментарисати га. Желео бих само да запамтите неке чињенице које се помињу у овом филму.
Прво. Већ 18 дана након зачећа почиње да куца срце малог човечуљка. Мама, по правилу, тек почиње да подозрева да је трудна, а дете је већ толико велико да његов сопствени систем за крвоток почиње да функционише.
Друго. Са 10 недеља дете у утроби скаче, врти се, преврће се онако како то неће моћи да учини после рођења. У филму се одлично видело колико је буран дететов живот у овом узрасту, а мама ће његово кретање осетити тек кад оно буде имало четири месеца. Многи родитељи мисле да дете тек у овом периоду трудноће чини своје прве скромне покрете. Међутим, није тако. Органи детета су у потпуности формирани већ у 12. недељи. А преостало време дете просто расте.
Заиста се може рећи да су ултразвучна испитивања јако изменила представу о животу детета пре његовог рођења
(Обично после разговора делим листиће припремљене у центру "Живот", у којима су наведене основне фазе развоја детета у утроби мајке).
Из књиге свештеника Илије Шугајева,
"Једном за цео живот" – разговори са средњошколцима
о браку, породици и деци,
штампане са благословом Патријарха московског и
целе Русије Алексија II,
стр. 71-75
