Њ. Св. Патријарх Павле био је увек и у свему руковођен смислом јединства и саборности, по речи Господњој: "Да сви једно буду…" Једини је устао против избијања црквеног раскола у политичкој емиграцији и био најзаслужнији за то што је овај раскол превазиђен. Наставио је мисију Св. Саве, који је такође мирио своју завађену браћу. Због тога је Патријарх Павле и назван ујединитељем свих Срба. Наиме, 1963. године, верници на просторима Америке су се разделили у два табора: на "расколнике" и "федералне". Први су веровали да јерархија која живи и ради под комунистичким режимом није била слободна у доношењу одлука о подели Епархије и рашчињењу епископа Дионисија, те их због тога не прима и не признаје. Други су сматрали супротно, чак су доводили епископе да под заклетвом сведоче да су слободно доносили своје одлуке у односу на Цркву на овим просторима и да су сагрешења епископа Дионисија главни разлог за његово уклањање.
Ова борба је трајала од маја 1963. до фебруара 1992. године. Последице тога су биле несагледиве. Много је парохија распарчано, много породица подељено, много се кумстава раскумило, потрошена су огромна финансијска средства на вишегодишња суђења и расправе о томе ко је у праву. Овај раскол се ширио и на Западну Европу и Аустралију. По интронизацији за Патријарха српског, прво са чиме се ухватио у коштац било је успостављање јединства у Српској Православној Цркви, тј. да залечи рану на Телу Цркве Христове.
Литургија помирења
Након двадесет девет година, на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 1992. године, окончан је раскол у Српској Православној Цркви Св. Литургијом, коју су у београдској Саборној цркви служили Њ. Св. Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј, уз саслужење више архијереја и свештеника. У историјском памћењу ова Литургија названа је "Литургијом помирења". Патријарх српски Павле тога дана је започео своју проповед и духовну поруку речима Св. Цара Давида Псалмопојца: "Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се!"
На дан када Православна црква празнује Сретење Господње, кроз сусрет Богомладенца Христа и старозаветног старца Симеона Богопримца, сусрет и загрљај Бога и човека догодио се и те 1992. године у београдском Саборном храму. Овом заједничком Светом службом и Светим Причешћем побеђене су размирице, свађе и нетрпељивости које су бивале у српском народу у расејању и отаџбини, а успостављено је потпуно литургијско и канонско јединство Српске Православне Цркве у расејању.
Велики број народа радосно је поздравио долазак долазак Његове Светости и служашчих архијереја у свети храм. На крају Св. Литургије, Патријарх Павле се у беседи обратио присутнима, а узвратио је и Митрополит новограчанички Иринеј. На крају је Његова Светост предао Митрополиту Иринеју и епископу аустралијско-новозеландском Василију арихијерејски жезал, рекавши: "Предајем вам овај жезал, символ чувања вере и чувања наше браће у вери, као знак братске љубави, мира и јединства". Свјатјејши Патријарх је изразио највећу радост што је демон раздора побеђен и што се збило оно најважније – Причешће из исте Свете Чаше у Светој Евхаристији. Његов аманет свима нама био је и остао изражен тада у речима: "Видимо се, ако Бог да, у Небеској Србији, те да се не постидимо пред Богом и прецима својим".
Из беседе Патријарха Павла на Литургији помирења
… И данас, и сутра и убудуће, што је било – било је и прошло. Нека остане иза нас. Оставимо Богу и Његовој мудрости да оцени шта је било и плати свакоме по правди. А пред нашим духовним очима да нам је слога и еванђељска љубав и да их у узајамном праштању чувамо као зеницу ока. Ономе пак, ко нас злурадо пита: Ко је овде остао победник, а ко побеђени, да знамо мирно и јасно, и себи и њему одговорити: Овде су се сусрела браћа, која су то била и остала, не победник и побеђени. Један је победник – Бог мира, слоге и љубави. И са Богом и у Богу, победник је Свети Сава, онај који је мирио и измирио браћу, и који је у служби мира ишао непријатељима и доносио мир и њима и своме народу. И један је побеђени – демон раздора, неслоге и немира, који увек подбада брата против брата, Каина против Авеља. Никада и нико од нас на пут Каинов да не ступи и њим ни по коју цену да не иде.
