Традиционални добротворни Новогодишњи концерт, који Саборна црква приређује сваке године на великој сцени Народног позоришта у Београду, одржан је у петак, 14. јануара 2011. године, на празник Св. Василија Великог, у 20 часова. Наступили су:- Прво београдско певачко друштво
- Дечији хор "Чаролија"
- Београдски мушки хор, под руководством ђакона Владимира Руменића
- Бора Дугић
- Соња Чоко
- Етно група "Ризница"
- Љиљана Поповић и група "Жива вода"
- Група 357
- Национални ансамбл "Коло" и
- Момир Брадић, драмски уметник
Св. Архијерејску Литургију у Саборној цркви је на овај празнични дан служио Патријарх српски Иринеј, са свештенослужитељима Саборног храма. Након молебана за успешну и благословену 2011. годину, Патријарх Иринеј је преломио славски колач Првог београдског певачког друштва (ПБПД), које прославља Св. Василија Великог као своју Крсну славу. Овај хор Саборне цркве је и под највишом заштитом и покровитељством Његове Светости Патријарха српског.
Свечаном Новогодишњем концерту Саборне цркве, који је уследио исте вечери, присуствовали су Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ хвостански и викар Патријарха српског Атанасије (Ракита), министар вера Србије, г. Богољуб Шијаковић, министар културе Србије, г. Небојша Брадић, македонски амбасадор, г. Љубиша Георгијевски, Њ.К.В. принцеза Јелисавета Карађорђевић, свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке, сарадници "Православног пастирско- саветодавног центра", академици, професори, културни и јавни радници, донатори и добротвори Саборне цркве, као и бројни други гости. Директан пренос обезбедила је ТВ Студио Б (снимак концерта биће постављен ускоро на нашем сајту, у рубрици Концерти).
Овогодишњи концерт био је у духу Завештања Св. Симеона Мироточивог, чије је снажне беседе казивао драмски уметник Момир Брадић, обучен у монашку одору Светитеља, аутентичног наступа и под музичком пратњом највећег уметника српске фруле, г. Боре Дугића. Концерт је уметнички и духовно повезао значајне нити наше историје – светородну лозу Немањића и њихових задужбина, косовска завештања и светиње, Св. владику Николаја (на чије су стихове певали дечији хор "Чаролија" и група 357), најзначајније личности историје Саборне цркве, народни мелос и духовно појање. Старешина Саборне цркве и председник ПБПД, протојереј-ставрофор Петар Лукић, прочитао је Новогодишњу поруку Његове Светости и подсетио на нашу хришћанску дужност у овим празничним данима – молитву за све старе, болесне, немоћне, страдалнике и на правди Бога затворенике. Међу пројекцијама које су приказиване на концерту, нашао се и кратак филм о Саборној цркви, као и инсерт из документарног филма о крунисању краља Петра Првог у Саборном храму. Смењивали су се ликови светих Немањића – задужбинара и ктитора, са ликовима оних чији су мошти и гробови у Саборној цркви, са сликама деце, богослужења и здања Саборне цркве, уз слике најлепших немањићких и косовских задужбина. Тако су се песмом, речју, свирком, игром, сликом и филмом многоструко повезали векови и бројна завештања наших светих предака, за нас данас у многоме обавезујућа.
Галерију слика са Новогодишњег концерта можете погледати овде.
Из програма Новогодишњег концерта 2011. године
Велики жупан Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, показао нам је у својим завештањима да су бедеми историјског здања српског народа и државе – наше задужбине, књиге и вера у Бога, да нам је кров у сводовима Цркве, а темељи у богатом наслеђу светих предака, да нас има где год нам се чује језик, песма и писмо. Расветлио нам је шта је оно што ће сачувати нас, будемо ли ми умели да сачувамо шта нам је завештано. У плодно српско тле Немања је спуштао семена из којих су ницале задужбине и храмови, али и задужбинари и духовни пастири. Један од њих, Св. краљ Драгутин, подигао је у 13. веку, на Београдској тврђави, најстарији београдски храм – Саборну цркву, првобитно посвећену Успењу Пресвете Богородице.
Живот и наслеђе Саборне цркве изграђивали су људи знаменити и умни, свети и безимени, свако по мери својих снага и хтења, и по недокучивим за нас путевима Промисли Божије. Сусрећемо се са њима под сводовима овог храма, где векови постају вечност. Над гробовима Обреновића – кнеза Милоша, Михајла и Милана, Патријарха Гаврила, Митрополита Михајла, Вука и Доситеја, надвија се живоносна снага моштију Св. Стефана Штиљановића, Св. кнеза Лазара, Св. цара Уроша и Св. Јована Шангајског. Кроз појање Првог београдског певачког друштва, које под овим и под сводовима широм васељене траје више од век и по, узраста и дух Мокрањца, Маринковића и Станковића, Св. деспота Стефана, српских краљева и патријараха, задужбинара и добротвора, молитвом сједињених свештенослужитеља и народа. Њихова дела су нити од којих је изаткано духовно, национално и културно ткање српског народа. Дајући свој одговор пред Богом, ми ово ткање можемо разграђивати или га својим делима даље ткати, за будуће векове.
