У недељу, 26. фебруара 2012. године, на празник Св. Симеона Мироточивог, у Саборној цркви је служена Св. Литургија, у присуству верног народа и бројне деце, чији је Св. Симеон Мироточиви вековни заштитник. Истог дана, служено је и Прашчално или опроштајно вечерње, у присуству Патријарха српског Иринеја. Овом дубоком, дивном и за многе потресном службом отварају се на најлепши начин двери Великог (Часног, Васкршњег) поста, који је почео наредног дана, 27. фебруара, а траје све до Васкрса, 15. априла 2012. године. Прва четири дана поста, од понедељка до четвртка (27. фебруара – 1. марта) служен је Велики, покајни канон Св. Андреја Критског, са почетком у 17:00. Распоред богослужења Великог поста је промењен, а можете га пронаћи на горњем падајућем менију, у рубрици Богослужења – Службе.
Прашчално вечерње и проповед Патријарха Иринеја
На Прашчалном вечерњем, Патријарх српски Иринеј је одржао проповед о смислу ове службе, као и крактеру предстојећег поста. Говорио је о томе да ова служба има пуни смисао у мањим заједницама, што се данас још понајвише одржало у јужним деловима Србије, будући да су се на Прашчалном вечерњем окупљали сви становници једне средине (нпр. сеоске или мањег места) и међусобно се мирили и праштали једни другима.
Патријарх Иринеј је објаснио велики значај тога да сви заједно измирени уђемо у Васкршњи пост, желећи да то мало сабрано стадо на служби буде још веће: "Камо среће да нас је више сада овде у храму, више би нас било и тамо где сви ми желимо да на крају одемо. Но, Христово стадо је одувек било мало. Господ нам је и сам поручио: Не бој се, мало стадо; обећавајући нам да ће остати са нама до свршетка века. Али, иако је стадо мало: тамо где је Христос – тамо је и благодат, тамо је и снага, и сила и моћ. Сунце је мало небеско тело у односу на читаву васиону, али његова светлост обасјава читав свет. Довољно је мало соли да осоли цело јело и да оно буде укусно, благословено и здраво. Довољно је и сасвим мало светлости у мрачној просторији, да је расветли. Тако и мало Христово стадо постаје велико снагом, силом и благодаћу Божијом".
Његова Светост је објаснио разлику телесног и духовног поста, указујући на корисне здравствене аспекте телесног поста, али истичући превасходност духовног поста. Поновио је речи једног познатог лекара, академика, који је рекао: да Црква није установила пост, медицина би га измислила, толико је добар и здрав по људски организам. Патријарх Иринеј је објаснио да је телесни пост само први степеник у Великом посту, тј. да наш пост не сме бити одређен негативним аспектима и ставом да се одричемо нечега, да се нешто не сме и забрањено је, већ је потребно да се осмисли духовна страна поста, а то је очишћење својих мисли, свог језика, свога срца и својих дела; то значи одбацивање оговарања, ружних речи, злих помисли, суђења људима, претераног говорења, злих дела и мржње, као најпогубније болести за човека… Након проповеди, Његова Светост је од сабраног народа затражио опроштај за све оно што је, по својој слабости, учинио или рекао, а затим благословио све присутне, уз кропљење светом водом и босиљком. Верни народ се опраштао међусобно и са свештенослужитељима Саборне цркве, многи у сузама, које су на овој дивној служби истински дар.
Смисао поста, остварује се превасходно у покајању и праштању, као једином путу ка очишћењу срца, примању Св. Тајне Причешћа и сједињењу са Господом. Зато се у навечерје Великог поста, као прво вечерње служи прашчално или опроштајно вечерње, када сви заједно, свештенослужитељи и сабрани народ, траже једни од других опроштај. Ово није формални чин, већ истинско отварање душе за Господа и ближње, а речи "опрости" и "праштај" су тајанствена пројава љубави, смирења и благодатног загревања срца. На крају се по први пут чита Великопосна молитва Св. Јефрема Сирина, "Господе и Владико живота мога…", уз три велике метаније (земна поклона), молитва која се надаље свакодневно чита током Часног поста, у Цркви и дому.
Почетак Великог поста
Велики пост се састоји од Свете Четрдесетнице и Страсне седмице. Света Четрдесетница одражава 40-дневни пост који је Господ Исус Христос држао у пустињи, након Крштења, док кроз Страсну седмицу ми саучествујемо у Његовим страдањима и Крсном путу. У првој седмици је најстрожи пост током Свете Четрдесетнице. Ова седмица се зове и Чиста јер се тада чује вапај душе која се чисти, каје и сузама умива своје грехе. Молитве су тада дуже и свечаније, са више читања него појања.
Канон Св. Андреја Критског
Током прва четири дана, на повечерју се чита Велики канон Св. Андреја Критског. У овом канону све песме су покајног карактера. После сваког стиха ове службе пева се: "Помилуј ме, Боже, помилуј ме…", када се врше велике или земне метаније (приклањањем колена и главе до земље). Ова служба има, такође, изразито саборни карактер јер наше лично покајање и молитва Богу узрастају у заједничку покајну молитву, прожимајући се са молитвама свих оних са којима смо се, претходног дана, током прашчалног вечерњег, измирили и опростили.
Целокупан текст Великог канона Св. Андреја Критског можете пронаћи на нашем сајту, у рубрици Духовни живот – Молитве – Опште молитве. У рубрици Духовна музика Канон Св. Андреја Критског можете и слушати.
Великопосна молитва Св. Јефрема Сирина
Господе и Владико живота мог! Дух лењости, чамотиње, властољубља и празнословља не дај ми!
(Врши се велика метанија)
Дух целомудрености, смиреноумља и љубави даруј мени, слуги Твоме!
(Велика метанија)
Да, Господе, Царе, даруј ми да видим сагрешења своја и да не осуђујем брата свог, јер си благословен у векове векова. Амин.
(Трећа велика метанија)
Исповест у Саборној цркви
Током Великог поста, на исповест можете дођи свакога дана током јутарње и вечерње службе или бденија, односно, по договору са својим исповедником или парохом. Неопходно је да се исповест врши благовремено, да јој се посвети пуна пажња и довољно времена, а то у дугим редовима за исповест током Свете Литургије готово да и није изводљиво. Уједно, Литургија није предвиђена за исповест, већ за наше заједничко сабрање и учествовање у њеним молитвама.
