У недељу, 25. новембра 2012. године, на празник Св. Јована Милостивог, у Саборној цркви је, након Свете Литургије, служен помен свим српским жртвама убијеним у злочиначкој акцији хрватске војске, "Олуја", од јула до септембра 1995. Помен је служен на захтев бројних удружења српских избеглица из Хрватске. Поред молитвеног сећања на све невино пострадале жртве, повод овог сабрања била је и недавна ослобађајућа пресуда двојици хрватских генерала, одговорних за ове злочине. Помен је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење братства Саборне цркве, а у присуству великог броја верног народа. Парастосу су присуствовали и званичници Републике Србије: премијер Ивица Дачић, први потпредседник Владе Александар Вучић, председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, министри, народни посланици и представници бројних државних институција. Певало је Прво београдско певачко друштво, предвођено хоровођом Милком Пајевић. У беседи одржаној након помена, Патријарх српски Иринеј је нагласио да је Хашки трибунал, одлуком о ослобађању хрватских генерала, одговорних за српске жртве, скинуо маску са лица, показавши тиме да је "у питању политички суд, лишен основних правних и етичких норми, коме је циљ да кривце прогласи невинима, а невине жртве кривцима".
Овом срамном одлуком, Хашки суд је потврдио "да није утемељен на правним нормама, већ на интересима моћника овога света и времена", истакао је Патријарх Иринеј. По логици Хашког суда, нико не одговара за 200.000 прогнаних Срба, за спаљене и разорене српске домове и светиње, за стотине хиљада убијених. "Очигледно је да Хашки суд прикрива злочине над Србима", нагласио је Његова Светост, због чега "тешко може да задржи назив суда, а ни атрибут међународног". Патријарх је позвао зато српски народ да се окрене себи, својој вери православној, човекољубљу и родољубљу, те да снагу проналази у слози и јединству. "Вратимо се духовним вредностима, на којима нас је водила наша духовност и историја".
Наше усмерење и пут опстанка на међунардној сцени, поглавар Српске Православне Цркве је објаснио речима: "Свој мали чамац треба да вежемо за велики брод нашег великог словенског братског народа, са којим смо повезани крвљу и вером. Они су наша подршка и нада, а увек су били са нама када нам је требало, а данас нам требају највише". С друге стране, позив у европску заједницу треба прихватити само ако нас прихватају такве какви јесмо, са нашом светом косовском земљом, нашом културом, вером и језиком, будући да географски ми јесмо у Европи, али – ако ће нас условљавати Косовом – ми такав позив прихватити нећемо. "Ми морамо знати ко су нам пријатељи. Желимо да будемо у Европи, али не по цену да се одричемо наше свете земље, наших кућа и гробаља. Ако нас неће такве, ми ћемо наставити да живимо нашим тешким животом, каквим смо живели и пре 500 година". Патријарх Иринеј је закључио: "Порука овог светог скупа треба да буде наше опредељење да са свима сарађујемо, а посебно са нашом словенском браћом, од којих очекујемо помоћ и подршку, заштиту и наду".
