Духовданска Литургија 2014.
У недељу, 8. јуна 2014. године, прослављен је велики празник Силаска Светог Духа на апостоле – Духовдан (Света Тројица или Педесетница). Овај празник представља дан рођења хришћанске Цркве, а празнује се педесетог дана по Васкрсу или десетог дана по празнику Вазнесења Господа Исуса Христа. Братство Саборне цркве служило је Свету Литургију, са почетком у 9:00, а у наставку је служено Духовско вечерње, на коме се, уз приклањање глава и колена, читају молитве за здравље, за дар Духа благодати, за исцељење душевних и телесних мука, за упокојене, за опроштај грехова…
Педесетница и језик љубави
„Многи велики хришћански празници, а међу њима и Духови, означавају почетак. Педесетог дана по Васкрсу рођена је Црква, наша барка, наш брод, без кога би нас бура живота разбила о стене, показавши колико смо без Ње ништавни и мали. Можда је баш зато Господ желео да Га први следи онај који је цео живот и провео на барци. Рибар и први апостол, Свети Андреј Првозвани, вероватно се у животу суочавао са најстрашнијим бурама, не знајући да ће, кренувши за Њим, заувек добити сидро и мирну луку. Бирајући људе дивне простоте и чистог срца за своје следбенике, Господ нам је показао, Својом дивном промишљу, да на том путу на коме ћемо Га следити, ништа друго није ни потребно.
Сабравши се у кругу, који подсећа на венчиће које плетемо на данашњи дан, апостоли су добили највећу мисију: да шире љубав у Господа! Тако се родила наша мати Црква. Њихови гласови одзвањали су целим светом, а језици које су тада први пут проговорили били су, заправо, пламени језици њихових срца, саображених Господу. То је био језик љубави, који су сви разумели. Захваљујући њима, глас Господњи чује се и данас на целој кугли земаљској.
Ово је један од великих празника у коме деца највише уживају, посебно док плету венчиће. Као и апостоли, деца по чистоти свога срца, ако им то дозволимо, немуштим језиком љубе Господа, виде Га боље од нас и следе Га. Најчешће смо ми ти који не разумемо тај језик. Света Тројице, помози нам да се Црква у нама роди, и да језике љубави разумемо!“
Ана Петровић, историчар уметности
