Хор и свештенослужитељи Саборне цркве у Русији

 

Свету архијерејску Литургију је, 6. маја 2016. године, на Ђурђевдан, служио Његово Преосвештенство епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја СПЦ у Москви и викар патријарха српског, уз саслужење свештенослужитељâ Подворја, као и гостију: протојереја-ставрофора Петра Лукића, јереја Славише Поповића и протођакона Радомира Перчевића. На Литургији је одговарало Прво београдско певачко друштво. Поводом Крсне славе проте Петра Лукића, владика Антоније је преломио славски колач, а затим угостио, изузетним гостопримством и богатом трпезом, све госте из Београда. Владика Антоније је дочекивао овај хор и свих ранијих година, приликом његових гостовања на Московском пасхалном фестивалу, а, својом топлом добродошлицом, трудом око сложене организације и изузетним гостопримством, учинио је да се сви заједно, на овом светом месту, осећају истински као код своје куће, памтећи трајно радост ових сабрања.

Прво Подворје Српске православне цркве у Москви било је основано 1873. године, а радило је све до Октобарске револуције. Бољшевици су порушили ову првобитну цркву 1937. године. Блаженопочивши патријарх српски Гаврило (Дожић) је вршио преговоре за обнављање Подворја са патријархом Алексијем I (Симанским), али, због тада затегнутих политичких односа између Русије и Србије, није одмах дошло до отварања Подворја. Обнову је започео епископ моравички Антоније, прихвативши управу над Подворјем, октобра 2002. године, затекавши руину. Обновио је, уз помоћ добротвора, верног народа и личног труда, цркву, три куће које припадају Подворју и у којима се одвија живот Цркве, као и ризницу. У прелепој Петропавловској цркви, у оквиру Подворја, чува се чудотворна, древна икона Богородице "Богољубовске", која је, у 19. веку, Московљане исцелила од тешке куга, а све до данас не престаје да чудотвори и исцељује, па јој притиче за помоћ велики број верника, понајвише Руса.

*

ПБПД на Московском пасхалном фестивалу

 

Последњи дани априла ове године, у просторијама Првог београдског певачког друштва и међу члановима овог угледног хора били су испуњени посебним узбуђењем. Нису то била уобичајена осећања које доносе дани пред велики православни празни, у коме овај хор учествује, певајући на службама у Саборној цркви, већ су, истовремено, убрзано привођене крају припреме за далеки пут у Русију, на знаменити Московски пасхални фестивал.

Петнаесто издање овог фестивала (од 1. до 17. маја), који је основао и чији је уметнички руководилац славни диригент Валериј Гергиев, а који се одржава под покровитељством патријарха московског и целе Русије Кирила, уз подршку Владе Русије, Министарства културе и Министарства одбране Русије, ове године је посвећен обележавању 125-годишњице рођења Сергеја Прокофјева, чија дела, у оквиру Симфонијског програма, у 21 граду широм Русије, изводи Оркестар Маријинског театра, под управом Гергиева. Концерти се одвијају и у оквиру камерног програма и Недеље звона, а посебан део чине наступи 20 хорских ансамбала (од дечијих до професионалних, камерних и великих мешовитих) из Русије, Бугарске, Грузије, Јерменије, Грчке, Шведске и Србије. Међу више од 45 хорских концерата, три је приредило Прво београдско певачко друштво, које је на овај пут кренуло са благословом патријарха српског г. Иринеја, предвођено својим председником, протојерејем-ставрофором Петром Лукићем, старешином Саборне цркве, и диригентом Светланом Вилић.

Први концерт, одржан 4. маја, пред заслужним ветеранима рада, представио је ПБПД у тумачењу композиција изабраних српских аутора (Станковића, Маринковића, Мокрањца, Бајића и Говедарице), као и Кедрова, Чајковског и Платонова. Осим духовних ставова, публика је била у прилици да чује и неколико световних композиција: Другу руковет и Обредне кајде Мокрањца, и Српкињу Исидора Бајића. Уручивши, на крају концерта, Захвалницу хору, директор Дома ветерана је захвалио на изузетном музичком дару, пожелео много успеха у даљем раду и много уметничких достигнућа, још већих од оних која су до сада остварена. "Увек са нестрпљењем чекамо Пасхални фестивал, а ви сте, као и претходног пута, показали врхунско мајсторство и дотакли нашу душу и срце".

Програм, представљен на овом концерту, био је слично конципиран као и на претходним гостовањима хора на Пасхалном фестивалу, 2008, 2009. и 2010. године, али је, за преостала два концерта, уметнички руководилац и диригент ПБПД, гђа Светлана Вилић, изабрала једно од најдрагоценијих дела српске музичко-духовне литературе – Литургију Светог Јована Златоустог, Стевана Мокрањца – најзначајнијег српског композитора и дугогодишњег диригента ПБПД, који је прокрчио пут у Русију за српске уметнике, својом историјском турнејом, далеке 1896. Свети Синод Руске православне цркве је, управо тада, одобрио извођење Мокрањчевих литургијских дела у Русији, а 120 година касније, она изазивају велику пажњу руске публике. У Вознесењској цркви у Никитској улици, 5. маја, као и у цркви Новојерусалимског манастира у Истри, дан касније, извођење Литургије пратио је велики број посетилаца, чија су лица откривала радост, ганутост, молитвени мир, али и усхићење пред лепотом хорског звука.

Тешко је одлучити који је од ових концерата био успешнији по извођачким дометима. Излишно је чак и говорити о надахнутости музицирања, доживљености текста и музике, и ангажованости свих учесника – четрдесетак певача, протођакона Радомира Перчевића (тенор) и јереја Славише Поповића (бас), који су произносили возгласе, диригента савршеног слуха и префињеног духа – Светлане Вилић. После концерта, у препуном Вознесењском храму, хор је испраћен звуком звона и аплаузима у дворишту цркве, осмесима и честиткама усхићене публике. Уз искрене речи захвалности, било је и суза, а за успомену остаће и низ заједничких фотографија.

У здању изузетне акустике, Светлана Вилић је, сигурним покретима, водила хор, инсистирајући на прецизности и лакоћи израза, испеваности фраза, али увек остајући верна молитвеном изразу и карактеру дела. У пуном сјају звучале су предивне хармоније Мокрањчеве музике, али и јектенија Миодрага Говедарице, која су се савршено уклопила у хармонско ткиво Мокрањчевог дела (упечатљив је дијалог свештеника и хора, који се одвија у финим преплетима њихових гласова), као што се, као кулминациона тачка, издвојио хорски концерт Срадујте сја нам Степана Дегтјарјова, који је изведен као део Литургије (после става Једин Свјат). Неколико одсека овог дела пружило је прилику за представљање добре вокалне технике, разноврсних и захтевних извођачких хорских бравура (иза којих стоји велики рад и труд), као и велико богатство динамичких решења. Али, то је све красило и целокупно извођење Литургије. Од финог молитвеног пијанисима у Херувимској песми, испуњеној унутрашњом тензијом или у својој једноставности и сведености јединственој Тебе појем, до громких, химничних наступа читавог хора, у ставовима као што су Благословен грјадиј, са дугим крешендима или завршни Буди имја Господње.

Гледано у целини, Прво београдско певачко друштво се представило као ансамбл изузетне сугестивности, лепе боје и суптилно грађене динамике, који (и после толико година редовног певања на недељним и празничним службама у Саборној цркви) Литургију изводи свеже, полетно, без претераног патоса. Технички сигурно и уметнички снажно, молитвено узвишено и музички надахнуто.

Ангажовано, динамички маштовито и певачки уједначено, на нивоу целог ансамбла, било је тумачење ове партитуре и у цркви Новојерусалимског манастира, коме је присуствовао и викарни епископ моравички и старешина Подворја Српске патријаршије у Москви, г. Антоније. Чиста интонација, фина дикција, пластично извајани гласови, њихов избалансиран однос унутар ансамбла и продорност, у овом огромном, два дана касније освештаном, новосаграђеном здању, карактеристике су и овог наступа. Била је то интерпретација достојна места и тренутка извођења, али и значаја и лепоте Мокрањчевог и српског музичког ремек-дела, и места које ПБПД има у историји наше музике.

Маја Чоловић Васић