Прво београдско певачко друштво, хор Саборне цркве и најстарија музичка институција у Србији, традиционално је давало парастос свом диригенту и композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу, у Саборној цркви, у недељу, 1. октобра, у наставку Свете Литургије. Служило је братство овога храма. Дан раније, ПБПД је давало помен овом српском великану и на његовом гробу, на Новом гробљу у Београду, а служио је протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве.
ПБПД га је испраћало са овога света, на самом почетку Великог рата, у Скопљу, 1914. године. Предузело је читаву организацију преноса његових земних остатака из Скопља у Београд, када је у престоници уприличен историјски и свенационални догађај, 1923. године. Подигло му је споменик на Новом гробљу, четири године касније. Организовало је прославе његових јубилеја, и за његовог живота и током читаве даље историје, све до данас. Давало му је помене сваке године, чак и у немогућим условима, када су диригент и чланови Хора у логору у Немачкој, током Друогог светског рата, једини молитвено обележили 30 година од Мокрањчевог упокојења. Доживотни активни чланови и певачи Друштва били су и Мокрањчева супруга Марија, са којом се овде и упознао, и њихов син Момчило. Марија Мокрањац је читаву заоставштину свога мужа оставила Првом београдском певачком друштву. О заједничком животном и духовном путу ПБПД и Мокрањца могла би се написати изузетна књига и снимити филм. У најпотресније странице, засигурно, спадају заједничка гостовања и турнеје кроз Српство, тада још поробљено, кроз страдалне крајеве, где су се збивали сусрети у сузама, песми и загрљајима, који су напаћеном народу били мелем и искра живота. Друштво сваке године, око празника Крстовдана, пева на помену крај Мокрањчевог гроба, на Новом гробљу, а потом и на парастосу у Саборној цркви, заједно са читавим литургијским сабрањем.
