Братство Саборне цркве је, у четвртак, 5. јула, служило парастос блаженопочившем патријарху српском Викентију (Проданову, 1890 – 1958)), чија се гробница налази на северном зиду припрате, лево од гробнице митрополита Михаила. Пут патријарха Викентија као поглавара Српске православне цркве био је везан за Саборну цркву, од његове интронизације до упокојења. За патријарха српског је изабран на изборном Сабору, 1. јула 1950. године, а свечана интронизација је уприличена у Саборној цркви, 2. јула. Ступањем на трон Српске цркве, патријарх Викентије је примио тешко бреме; односи између Цркве и државе су били несређени и тешки, па је он, због тога, морао да се носи са бројним проблемима и искушењима.
За његовог патријараштва, донет је Закон о правном положају верских заједница и Уредба о социјалном осигурању свештенства, а успоставио је и везе са осталим епархијама СПЦ, које су, услед рата и комунистичких прогона, ослабиле. Пре преузимања патријарашке дужности, био је главни секретар Светог архијерејског синода СПЦ, викарни епископ марчански, епископ злетовско-струмички, администратор охридско-битољски и администратор сремски. Бугарски окупатори су га 1941. протерали из Штипа. Патријарх Викентије се упокојио 5. јула 1958. године, под неразјашњеним околностима, пошто је, на тек одржаном Сабору, обио да призна неканонску Македонску православну цркву. Његови земни остаци су пренети у Саборну цркву, где се верни народ даноноћно опраштао од свог почившег поглавара Цркве, а непрестано су служене заупокојене литургије и помени. На дан сахране, 8. јула, служена је, у Саборној цркви, Света архијерејска заупокојена Литургија, а касније и опело. Присуствовали су руски и грчки архијереји, представници власти, дипломатски кор, представници других вероисповести и бројни народ. После трикратног обноса око храма, патријарх Викентије је погребен на северном зиду припрате, где и данас, 60 година касније, почивају његови земни остаци.
