На Задушнице, 22. фебруара 2020. године, у Саборној цркви је служена Света архијерејска заупокојена Литургија, којом је началствовао Његова Светост патријарх српски г. Иринеј, уз саслуживање старешине овога храма, протојереја-ставрофора Петра Лукића, као и протођакона др Дамјана Божића. За певницом су појали свештенослужитељи Саборне цркве и студенти Православног богословског факултета. У наставку Литургије, служен је традиционални помен оснивачима, ктиторима, приложницима, добротворима, свештенослужитељима и парохијанима Саборне цркве у Београду.
"Месопусне суботе Црква се у својим молитвама сећа пре свега оних који су умрли напрасном смрћу и који нису опојани онако како је то установила Света Црква. Свеобухватност њених молитава на тај дан управо је потресна. Она се тада не моли за преминуле уопште, него помиње сва њихова поколења, звања и сталеже, и све видове смрти којима су неки напрасно скончали.
Упокој рабе Своје у дворима Својим и њедрима Авраамовим, оце и браћу нашу, пријатеље и сроднике, свакога човека који Ти је верно послужио и преставио се к Теби и удостој их Свога Небесног Царства!… Упокој, Господе, све који благочастиво уснуше: цареве, свештенике, архијереје, монахе, мирјане, у сваком узрасту људскога рода!… Са четири краја земље примајући, Господе, благоверно уснуле, погинуле на мору или копну, у рекама или на изворима или језерима или у равницама, оне који посташе плен звери или птица или гмизаваца, све их упокој!… Оне које потопи вода, и покоси рат, које трус однесе и огањ попали, о Милостиви, уврсти у Заједницу Праведних!… Оне који изненада уграби муња или смрзну мраз или однесе смртоносна рана,… које уби мач или коњ или град, снег или туга умножена, или их цигла усмрти или земља затрпа,… оне које убише врачарски напици, отрови, који се кошћу задавише, упокој са Светима, Господе!…
Зашто је Црква ове своје молитве везала баш за Месопусну суботу? Зато што се следећег дана, у Месопусну недељу, по уставу Светих Отаца, помиње Друти Христов долазак и Страшни суд. По мишљењу Цркве, то је најприкладнији тренутак да се Господу узнесу молитве за све преминуле од Адама до данас…" (Из књиге "Између живота и смрти", у издању "Светигоре", приредила Весна Никчевић, Цетиње, 2011, 343 – 344).
