У недељу, 11. септембра 2022. године, Његова Светост патријарх српски г. Порфирије је, испред храма Светога Саве, служио молебан за светињу брака и породице, слогу и мир у српском народу. Молебан је служен у завршници још једне у низу великих свенародних београдских литија, организованих са истом наменом. На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља – празник који сведочи о томе како се, у контексту посуновраћених духова овога света и времена, који траже главу невиних и, тиме, покушавају поново да распињу Најневинијег – Господа Исуса Христа, због чега је овај празник и назван Великим петком, патријарх српски г. Порфирије је служио молебан, пред величанственим сабрањем од више десетина хиљада душа, а потом одржао и историјску беседу, у присуству отачаствених архијереја Српске православне цркве, свештенства, монаштва и верног народа, подигавши високо и одважно барјак Светосавља, осветлавши образ Српства пред нашим светим прецима и пред потомцима. Два дана касније, на празник Полагања Појаса Пресвете Богородице – под чијом се заштитом налази престони град Београд, као и празник Светих јасеновачких новомученика, 13. септембра, Његова Светост патријарх Порфирије – председник Светог ахријерејског синода СПЦ, одлучио је да се, с обзиром на искушења са којима се наша Црква и верни народ суочавају, у свим манастирима и црквама СПЦ, на свим богослужењима, произноси Молитва за светињу брака и породице, слогу и мир у нашем народу, почевши од тога дана.
На молебану испред храма Светога Саве, коме су молитвено присуствовали и преосвећена господа епископи: сремски Василије, новограчаничкосредњезападноамерички Лонгин, бачки Иринеј, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, ваљевски Исихије, ремезијански Стефан, топлички и изабрани шабачки Јеротеј, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, мохачки Дамаскин, марчански Сава, умировљени канадски Георгије и изабрани липљански Доситеј, патријарх Порфирије је произнео беседу:
– У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји, браћо свештеници, свештеномонаси и монахиње, браћо и сестре, децо Светог Саве и децо Светог кнеза Лазара, децо великих, славних отаца и праотаца наших, подвижника, мученика и сведока православне вере, добро сте дошли у окриље храма Светог Саве! Добро смо дошли и добро смо се сабрали вечерас. Једна нас је мисао и једна жеља вечерас окупила у овом броју, пред храмом Светог Саве, пред саборним храмом читавог српског православног народа, где год да се налази. Та жеља, та мисао једноставна је: да будемо оно што јесмо, да будемо оно што су били наши преци – да то исто буду и наша деца, да будемо оно што заправо јесмо од када за себе знамо, да будемо оно што је воља Божија, оно што Бог хоће од нас, а не оно што људи покушавају да добију. Браћо и сестре, сабрали смо се овде да се помолимо Богу за светињу брака, за слогу и јединство.
У животу нас, православних Хришћана, све треба да започиње и да буде прожето молитвом, да се њоме завршава, да све буде утемељено у молитви, јер ми, православни Хришћани, у молитви препознајемо неизмерну силу и снагу. Молитва је истовремено и простор присуства Божијег међу нама, у нама и у нашим животима. Јуче сам, браћо и сестре, служио Литургију у Јасеновцу, а јутрос у Лици, у Медаку, где су животе изгубили многи невини људи, 1993. године. Неколико дана пре тога, био сам у Сентандреји, у Мађарској, а пре тога у Херцег Новом. У последња два-три месеца обишао сам и служио у многим епархијама наше Цркве, од Косова преко Републике Српске и широм Србије. Служио сам и сабирао сам се са нашим народом, молио се Богу заједно са њим. Где год да живимо, независно од државних и политичких граница, све нас повезује једна иста вера православна. Све нас повезује једна иста Српска Православна Црква. Све нас баш због тога повезује и чини да јесмо једно – исти систем вредности. Православна вера нас је, где год да смо, обликовала кроз векове, од Светог Саве, преко Косовског завета, Светог кнеза Лазара Косовског, све до наших дана. Обликовало нас је Јеванђеље Христово, Реч и заповести Божије, обликовало нас је Христово учење. Јеванђељем смо Христовим градили и изградили свој начин живота и свој систем вредности. Тим системом вредности организујемо свој приватни, породични, друштвени, културни живот. На том систему вредности формиран је наш јавни морал. Њиме градимо односе међу собом, али и са другима и другачијима, једном речју, градимо и негујемо оно што ми јесмо, свој идентитет. То је православни, хришћански идентитет и јеванђелски систем вредности. У центру тог система вредности налази се љубав према Богу и љубав према ближњем, али не сентиментална, површна љубав, него љубав која је одговорност према светињи живота и одговорност према спасењу. Нисмо само биолошка бића, позвана у овај свет да имамо свој почетак и онда потпуно бесмислено обесмишљавајући све што му је претходило, да из њега ишчезнемо. Створени смо за вечност, а у ту вечност нас води Црква наша, води нас Јеванђеље Христово и јеванђелски систем вредности.
Браћо и сестре, знате то боље него ја, ми никоме не намећемо оно што је наш начин живота, али исто тако не желимо да нам било ко, са било које стране света долази, намеће своје вредности, свој поглед на свет, свој начин живота. Браћо и сестре, нећемо – понављам, јер ми никоме не намећемо свој начин живота – да нам ико, макар он и мислио да је бољи од нас, намеће своја правила, свој поглед на свет и свој начин живота. Нећемо да нам било ко каже шта ми треба да будемо. Нама је мера и критеријум Христова Реч, Божија Реч. Христос нам даје путоказе, говори нам шта је добро, а шта није, шта је црно, а шта бело, шта је Богом установљено као природно, а шта је неприродно или, како Свети Максим Исповедник каже, противприродно. Божија Реч нам, већ на почетним страницама Светог Писма, открива да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, и да је благословио брак и породицу као заједницу љубави мушкарца и жене, са њиховом децом. На таквом Богом благословеном браку и на таквој породици је изграђено друштво и цивилизација какву познајемо, не само овде него и у Европи. Сама реч породица по своме значењу у српском језику нам казује да мушко и женско, покренути љубављу и у жељи да буду једно, ступају у заједницу, и да би имали пород, породицу. Породица је један од плодова брака између мушког и женског. Али, када у браку нема порода, када нема деце, када је таква воља Божија, брак ни у ком случају не губи своју пуноћу и свој смисао јер остаје онај најважнији циљ – да двоје у љубави једно буду.
Па шта је то? То је вера наша. Њом и поверењем у Христову Реч знамо шта је мушко, а шта је женско. Њом знамо и шта је брак. За нас православне Хришћане то се подразумева. Ту нису потребна никаква објашњења, јер је Христова реч једноставна и упућена сваком човеку. Данас смо, међутим, суочени са таласима, са цунамијем, са најездом многих нових система вредности који се насилно, агресивно или меком моћи и невидљивим радовима испод радара, намећу са циљем да уруше сваки постојећи природни или цивилизацијски поредак, да успоставе нову парадигму, нова правила. У том вртлогу, намера је да се поруше идентитетски темељи и стубови појединца и заједница, да све постане релативно и крхко. Као да хоће да нам кажу да све што смо до сада знали и чиме смо живели од сада више не важи и да смо, заправо, хиљадама година живели погрешно, били у заблуди. Епилог ових идеологија постхуманистичког друштва није само да изгубимо идеју о томе шта је мушко, а шта женско, шта је брак, него да на крају – рећи ћу опору реч и бити прозиван због тога, не хајем за прозивке, него заједно са вама бринем шта ће Бог рећи – не можемо са сигурношћу рећи ни шта је човек. И, већ има таквих идеја и таквих гласова.
Наравно, да не звучи самољубиво и гордо, да смо им ми сметња, не због тога што смо, тобож, бољи од њих или што имамо другачији став и гледиште, већ због тога што наше свецело и снажно опредељење за Истину Јеванђеља Христовог, па и за истину о мушком и женском и браку, изобличава њихове странпутице. Том и таквом духу смета Христос и Његово Јеванђеље. Ми смо читали Јеванђеље и знамо када је Господ био у Гадаринским крајевима, учинио је добро, али су му рекли: Иди од нас, сметаш нам, квариш нам бизнис, квариш нам нашу идеју да су комфор, успех и слава најважнија ствар на свету. Смета им Христос, јер Он јасно каже: „Да нисам дошао не би греха имали“, тј. да није Христос дошао, не би знали шта је исправно, а шта није. Будући да је Христос дошао и у Јеванђељу рекао шта је истина, а шта лаж, том духу препрека је Он Сам и Његова Црква, односно, вредности које извиру из Његове Истине. Због тога тај дух нових идеологија хоће те вредности, ако не да их уклони, онда бар да их разводњи и релативизује. Наравно, покушава изнутра, унутар Цркве, да релативизује оно што је Господ рекао. Кажу: „Зар Бог није дао слободу човеку?“. Да, јесте. Али, апостол Павле је рекао: „Све ми је дозвољено, али није ми све на корист“. Дакле, није свака слобода спасоносна и смислена. Отуда је за нас православне хришћане неприхватљива LGBT идеологија.
Међутим, одмах да подвучем да смо истовремено против сваке врсте насиља, да смо против презира, мржње, прогона и жигосања оних који деле те идеје, поготово ако се насиље чини у име Цркве, и у име Христа. Штавише, знам да има много људи из те популације који су бољи од мене, али који носе свој крст и боре се са својим искушењима и који нису ни за каква парадирања. Верујем да и ви имате таква искуства. Ми им не судимо, не оптужујемо их и не осуђујемо. Бог је судија свима, па и нама овде сабранима. Као Хришћани, молимо се и за њих јер су и они наши ближњи. Молимо се да и они дођу у познање Истине Христове, закона Његовог, заповести Његових. Не мешамо се у то како ко организује свој живот. Овде није реч о личном односу према било коме конкретно. Реч је о томе да не можемо прихватити било чије слабости, личне склоности и изборе који нису у складу са поретком који је Бог установио, а који се пропагирају и намећу као нова друштвена норма и правило. Не можемо прихватити да се медији, просвета, култура, али и политичке установе претворе у средства сталног и перманентног психолошког и моралног притиска у служби насилног социјалног инжењеринга. Ми не можемо дозволити да та идеологија мења модел друштва којим наш народ живи откад зна за себе.
Већ смо суочени са плодовима тихог инжењеринга те LGBT идеологије. Да неко не каже да претерујемо, да смо сумњичави, да претерујем: ових дана смо сазнали да су у уџбенике основних и средњих школа код нас, испод жита, далеко од ока јавности, унете лекције које пропагирају родну идеологију. Ко је то учинио? Да ли је неко вас, чија деца иду у школу, питао нешто о томе? Да ли сте сагласни? Ако вас, пак, није питао, а ја знам да није, тражимо од надлежних органа да се одмах повуку из употребе сви уџбеници, приручници и помоћна наставна средства у средњим, основним школама и предшколским установама у којима постоје такве лекције!
Замислите тек до ког апсурда доводе ови трендови. Док, са једне стране, имамо законе који дају апсолутно право мајкама да одлучују о томе да ли ће њихово дете угледати светлост дана или не, да ли ће се родити или не – а деценијама сам исповедао наш српски народ у манастиру Ковиљу и знам какав је бол свакога који је прошао кроз то, молио се заједно са онима који су прошли кроз то и сигуран да је Бог тај бол урачунао као прилог на путу преображаја и спасења – а са друге стране, у државама у којима су ови трендови постали реалност и норма, постали нормални, имају законе који истим тим родитељима забрањују да, ако имају мушко дете, да га виде као мушко, ословљавају као мушко, да своме сину кажу: Соколе мој; или ако имају девојчицу, нису у прилици и не смеју по закону да негују своју девојчицу да буде будућа девојка и будућа мајка. И, то све до не знам које године. И, о томе да ли дечак, ако се родио као дечак, и да ли девојчица, ако се родила као девојчица, заиста то и жели да буде. Када дође до не знам које године, треба сами да одлуче, по своме афинитету, шта су, а пре тога, до четрнаесте године, прошли су brainwashing, прошли су испирање ума, кроз разне програме у школама које су учили. То нису вредности по којима ми живимо! То нису вредности са којима хоћемо да живимо!
Стога је разумљиво, браћо и сестре, што се противимо такозваном Еуропрајду, што се противимо парадирању улицама Богородичиног града, престоног града Београда. Видели смо већ и немамо потребу више да гледамо, у многим европским престоницама, како такве манифестације, опсценим и егзибиционистичким понашањем и својом визуелном и естетском агресијом, вређају, изругују се и исмевају све што се сматра најсветијим и најчеститијим и у нашем народу, али и у другим народима. Ми смо против Еуропрајда као таквог јер је очигледно да им није само до шетње и до провода, јер им је циљ да преобликује наше друштво, наше вредности, наш начин живота, а да то сами нисмо тражили.
Браћо и сестре, неки кажу, сигуран сам не дубински у себи размисливши, да је овакав наш став крсташки рат. Знамо ми добро шта су крсташки ратови. Знају то православни народи, знају и ко их је и зашто водио. Ми смо били објекти крсташких ратова, али и то искушење и ту невољу смо превазишли Вером и Јеванђељем. Да ли ми водимо крсташке ратове ако седимо у својој кући? Нисмо ми отишли у другу државу, у други народ да му чак ни милом, а камоли силом, намећемо свој начин живота и своје вредности. Нисмо ни Вером ни било којом другом идејом, а безброј пута смо у историји били подвргнути разним покушајима да се одрекнемо себе, да не будемо оно што јесмо, да постанемо нешто друго. Хвала Богу, ево нас са главом на раменима, живи и здрави, и даље оно што смо били. Па, ко води крсташки рат? Други су дошли у нашу кућу и нама пропагирајући своје идеје поткрадају нас и намећу их. Они хоће да нам кажу какви треба да будемо. Ми смо објекти у овој причи и ми смо они који су изложени насиљу. Силују нам памет! Силују нам душу! Хтели би, али неће моћи!
Браћо и сестре, могао бих са вама до ујутру бити и више од свега бих волео да имамо свеноћно бденије, свеноћну молитву, онако како то чине манастири по Светој Гори и по Србији, да се молимо за читав свет и за све људе, да се молимо да нам Бог да мир, да нам да здраву породицу, да нам да слогу и јединство, јер имамо много искушења и проблема – зато је потребно да будемо једно у Вери и једно у Добру – да се молимо и за посрнулу нашу браћу у вези са идеологијом коју смо помињали, да је више не помињем. У вези са сваким нашим падом, са сваким нашим грехом, да нам Бог свима дâ да дођемо у познање Истине, да знамо Њега, Једнога у Тројици Бога, Кога славимо, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова. Амин!
*
МОЛИТВА ЗА СВЕТИЊУ БРАКА И ПОРОДИЦЕ
Господе Боже Оче, Сведржитељу, Творче неба и земље, и свих бића, и човека, којега си после свих других створења створио по слици и прилици Твојој и зато најсавршенијег међу створеним бићима, Ти си човека створио као мушко и женско, као једно удвоје и двоје уједно, и тако си од искони установио брак, и заповедио си: „Рађајте се и множите се”, и тако си у исти мах установио породицу као заједницу љубави у Теби, усавршену у свету Тајну љубави у Христу Твоме; Ти Сâм, Господе човекољубиви, Једини, у Светој Тројици слављени, одржи и умножи љубав Своју, благодат Своју и благослов Свој у свакоме браку и у свакој породици, у роду нашем и у васцелом свету Твоме, особито у дане наше, када се невидљиве силе злобе поднебеске и видљиве, свесне и несвесне, слуге њихове, упињу да обесвете светињу брака и оскрнаве чистоту породице намећући богопротивне и противприродне заједнице као замену за брак и породицу.
Господе Исусе Христе, Сине Божји и Сине Човечји, Спаситељу наш, Ти си прво богочовечанско чудо Своје, знамење човекољубља Свога, учинио управо на једној свадби, свадби у Кани Галилејској, и тиме си показао и доказао да је брак частан и постеља брачна непорочна, што потврдише сви свети апостоли и ученици Твоји, који богодолично и с правом назваше Тебе, поред свега осталога, и Жеником Цркве Твоје, а њу Невестом Твојом, особито пак богоречити апостол Твој Павле који је смело и богонадахнуто навео љубав и јединство мужа и жене као слику љубави и јединства Тебе и свете Цркве Твоје; Ти Сâм, Христе Господе, одржи и умножи љубав Своју, благодат Своју и благослов Свој у свакоме браку и у свакој породици, у роду нашем и у васцеломе свету Твоме, особито у дане наше, када се невидљиве силе злобе поднебеске и видљиве, свесне и несвесне, слуге њихове, упињу да обесвете светињу брака и оскрнаве чистоту породице намећући богопротивне и противприродне заједнице као замену за брак и породицу.
Душе Свети, Утешитељу благи, Тобом живи свака душа жива, Ти Собом просвећујеш и освећујеш све и сва, Ти си нам подарио сва надземаљска и земаљска добра која нам је, по благовољењу Бога и Оца, у Своме Домостроју спасења обезбедио Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос; Ти Сâм, Душе Истине, Источниче добара и Даваоче живота, дођи и к нама, недостојним слугама Твојим, и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и призови к покајању и нас и сву браћу нашу и сестре наше, и спаси, Добри, душе наше.
О, Пресвета Владичице наша, увек Дјево, Богородице, узоре, путеводитељко и заступнице свима који живе било у целомудрености и девствености било у целомудрију часнога и благословенога брака, Ти, материнском љубављу својом и свеобухватним молитвеним покровом својим, призови и приведи к покајању и нас и све ближње наше, очисти све од сваке нечистоте, телесне и духовне, и оспособи нас, Свенепорочна, да подражавамо безгрешно живљење твоје на земљи и непрестано служење твоје Сину Твом и Богу Твом и нашем.
Преподобни оци наши и матере наше, ви који угодисте Богу живећи било у ангелоподобном безбрачју било у благодати брачне и породичне заједнице, сви ви што чистотом, врлином и светошћу прослависте Господа славе Који прослави вас у Царству Свом, у светој Цркви Својој, молите се Њему за нас и за сву у Христу браћу нашу и сестре наше! Амин.
