У петак, 27. марта 2009. године, са почетком у 12:30, у Саборној цркви у Београду одржан је парастос великом српском просветитељу и реформатору, Доситеју Обрадовићу (1742-1811), чији се гроб налази у порти ове цркве, напоредо са гробом Вука Стефановића Караџића. Парастос је одржан на иницијативу Задужбине Доситеја Обрадовића, која се налази у Вршцу.Парастос је служио старешина Саборне цркве у Београду, протојереј-ставрофор Петар Лукић, а певало је Прво београдско певачко друштво. Након парастоса у цркви, сви присутни су одали почаст Доситеју крај његовог гробног места. Прота Петар Лукић је у беседи крај Доситејевог гроба подсетио да, по узору на Доситејев труд у просвећивању српског народа, и ми морамо наставити тим путем, са још већом одговорноћу јер – народ који заборавља своју прошлост и своје великане, нема ни будућност.
Доситеј Обрадовић је рођен у месту Чаково у Румунији, а кућа у којој је рођен постоји и данас. До пре годину дана била је у власништву једне румунске породице, али је, на иницијативу компаније "Хемофарм" из Вршца, откупљена и преуређена, а, заједно са Матицом Српском и Институтом за књижевност и уметност основана је и његова задужбина, 17. септембра 2004. године у Вршцу.
Доситеј је три године провео учећи за калуђера у манастиру Хопово, али је напустио и манастир и ову врсту живота и почео да путује, школујући се на најпознатијим европским универзитетима, где је примио идеје европског Просветитељства и Рационализма. Обишао је цео Балкан, Малу Азију, Италију, Немачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију. Говорио је седам светских језика, што је за оно време било потпуно ексклузивно. Преводио је, писао, аутор је чувене песме "Востани Сербие", био је први српски министар просвете , тј. први попечитељ просвете у Совјету. Организовао је школе, био саветник устаничким вођама и Карађорђев лични секретар и саветник. У служби српских устаника је био од самог почетка Првог српског устанка, скупљао је прилоге за устанак и вршио поверљиве мисије.
Био је најпросвећенији и најученији Србин тог времена.
