Home / Новости / Новости / Страдање Цркве и народа у Црној Гори

Страдање Цркве и народа у Црној Гори

Страдање Христово

Велики петак

У Црној Гори је, у другој половини децембра, дошло до масовних протеста и устајања народа у одбрану Српске православне цркве и њених светиња. У Никшићу је, 21. децембра 2019. године, у организацији Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, одржан велики Световасилијевски црквено-народни сабор, који је започео Светом архијерејском Литургијом и наставио се молитвама Светом Василију Острошком, крај Светих моштију Острошког Чудотворца, у Саборном храму Светог Василија Острошког. На хиљаде људи се сабрало као живи бедем против вапијуће, нецивилизацијске неправде која се намеће Српској православној цркви, њеним светињама, имовини, свештенослужитељима и верном народу, под видом "Закона о слободи вјере".

 

Свету архијерејску Литургију је, под молитвеним покровом Пресвете Богородице, Светог Василија Острошког и свих светих из рода српскога, служило 8 архијереја СПЦ – митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, епископи: рашко-призренски г. Теодосије, милешевски г. Атанасије, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, пакрачко-славонски г. Јован, бихаћко-петровачки г. Сергије, захумско-херцеговачки г. Димитрије, диоклијски г. Методије, умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом. Небројени верници су, на прилазима Црној Гори, спречени да присуствују Сабору. Скупштина Црне Горе је, у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, усвојила дискриминаторни и неуставни "Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница". Током масовних сабрања и протеста верног народа широм Црне Горе, ради одбране светиње своје Српске православне цркве, полиција је брутално претукла архијереја СПЦ – епископа диоклијског г. Методија, као и вернике који су стали у његову одбрану.

Поводом голготе и страдања Српске православне цркве у Црној Гори, нељудског пребијања епископа диоклијског г. Методија, свештенства и српских православних верника, Његова Светост патријарх српски г. Иринеј је упутио позив властима у Црној Гори за престанак терора над Црквом и народом, и изразио пуну подршку архијерејима, свештенству, монаштву и верницима СПЦ који се боре за Истину и одбрану СПЦ. Речи патријарха Иринеја преносимо захваљујући Информативној служби СПЦ:

"Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј позива државне власти Црне Горе, посебно припаднике Министарства унутрашњих послова, да одмах престану са бруталним терором над Српском Православном Црквом, њеним свештенством и верним народом. Нељудско пребијање викарног Епископа диоклијског г. Методија, свештеникâ и српских православних верника, само зато што су Срби и што су православне вере, чин је незабележен у Европи од пада фашизма и престанка бољшевичког терора.

Исто тако, српски Патријарх захтева да из затвора одмах и неизоставно буду ослобођени народни посланици, политички представници српског православног народа у Црној Гори, као и сви други који су ухапшени јуче и данас због одбране својих светиња од државног терора и отимачине. Патријарх Иринеј упућује молитве Господу да уразуми људе који воде Црну Гору да прекину са насиљем и отимањем црквене имовине и пружа пуну подршку архијерејима, свештенству, монаштву и вернима Српске Православне Цркве да се на сваком месту и у свакој прилици боре и не одустану од одбране Српске Православне Цркве.

Из Кабинета Патријарха српског

У Београду, 27. децембра 2019. године"

*

Епископски савет Епархија Српске православне цркве у Црној Гори издао је, 27. децембра, 2019. године, саопштење за јавност – свештенству, монаштву и верном народу Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке да ће се, "поводом изгласавања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница који је по свему уперен против Епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, чиме је погребено право и правда у Скупштини Црне Горе, на свим храмовима, на свака два сата, звонити заупокојена звона до Божића и да ће после вечерњих служби бити служен Молебан Пресветој Богородици који се служи у невољама и искушењима и искушењима која снађу Цркву Божију и њене вјерне" (извори: Митрополија црногорско-приморска и Светигора – васељенски радио). Подршка Српској православној цркви у Црној Гори стиже из читавог света. У овој превасходно духовној борби, широм Црне Горе, Србије, Републике Српске и васколике Православне васељене служе се молебани, акатисти, узносе литургијске молитве, организују се протести и молитвена сабрања, ради помоћи сабраћи – архијерејима, свештенослужитељима, монаштву и верном народу у Црној Гори.

Свети архијерејски синод Руске православне цркве објавио је званичну Патијарашку и Синодалну посланицу поводом ситуације у Црној Гори, а васељенски патријарх потврдио Митрополију црногорско-приморску као једину канонску Цркву у Црној Гори. Благослов и подршку је упутио и јерусалимски патријарх, а велика подршка стиже и од православних Срба у расејању. Као што су Косово и Метохија до сада били "грдно судилиште" овоме свету, сада је то постала и Црна Гора, у којој се "жито одваја од кукоља", а иста се провера врши у читавом Српству и Православној васељени. Архијереји, свештенство, монаштво и верни народ у Црној Гори показују, свакога дана све више, задивљујућу ревност и саборност у одбрани својих светиња. Широм Црне Горе, у свим градовима се сабира на молитву на хиљаде људи, који су показали да су достојни Божијег благослова и наслеђа својих светих предака.

Вести о актуелним дешавањима у Српској православној цркви у Црној Гори можете пратити путем следећих извора:

https://mitropolija.com/

https://svetigora.com/

https://www.eparhija.me/ 

http://milesevskaeparhija.rs/

*

Дивно и потресно писмо подршке претученом епископу диоклијском г. Методију и српском народу у Црној Гори упутили су и студенти Богословског факултета у Београду:

Његовом Преосвештенству
Епископу диоклијском
Господину Методију

„До врата сам изника тартара,
ад на мене са проклетством риче,
сва му гледам гадна позоришта;
ал’ на судбу викати не смијем –
надежда ми вољом творца блиста!“

Драги нам Владико,
има дана, немилих догађаја, има, али скоро не као ових. Од како чусмо за безочност „гада пузећега“, у нашим срцима разлила се жалост, али још и већа нада. Све оно о чему смо читали у дугој историји хришћанске цивилизције сада преживљавамо, рекли бисмо, са не мањим жаром. На неки чудан начин осећамо да ли неко „неразумно“ чојство и достојанство што смо удостојени прогона као и свети преци. Парадокс је тај што се оно осећа у тренуцима најмањег достојанства и велике немоћи. И баш у тој немоћи осећамо силу, буђење духа обамрлог у  нама. Знајте да састрадавамо са Вашим страдањима и молимо се Богу за Ваше добро здравље и дуг живот.
Велики је благолов за престони град Србије да један претучени Владика узима устоличење у болничким постељама као каквим царским троновима, несум
њиво доносећи благослов овом напаћеном граду. Цео један верни народ под плећима Владике стигао је у Београд и то су ране Црногораца чесних. Цео један народ лежи озлеђен у лику свога Владике. „Покољења дјела суде, што је чије, дају свјема.“ То је слика нашег времена, али ни Васкрсења не бива без изласка на Крст и силаска у ад, како чусмо да говори Ваш и наш Митрополит Амфилохије. Шаљемо ово мало молитвено писаније као знак подршке Вама и целом народу Црне Горе. Ваше ране су наша обавеза, наша кажемо, мислећи на нас који живимо у овим мирним крајевима, безбрижни у својој свакодневици. Оне су нам подстрек за боље учење, боље опхођење према људима, чак и непријатељима, макар на микро нивоу. Гледајући Вас као узор достојанства и поносећи се Вашом „посетом“ целивамо Вашу Десницу, којом нас благословите да макар мало учешћа узмемо у овој трци дана за Вечним Животом.

Целива Свету Десницу Вашег Преосвештенства и моли Ваш Архијерејски благослов,

у Христу одан,
Председник Студентског парламента са студентима Православног богословског факултета  Универзитета у Београду

У Београду,
30. децембра 2019. године

 

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *