Молитвено сабрање са нашим упокојенима

У петак, 13. јула 2012. године, у Саборној цркви је служена Заупокојена Литургија и парастос вероучитељу Немањи Лукићу. Служило је братство Саборне цркве и свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке и других епархија. Након парастоса, протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић је одржао дивну, искрену и дирљиву проповед о нашим упокојенима и њиховој присутности у нашим животима, не само на речима и у срцима, већ, пре свега и изнад свега, кроз свако литургијско и молитвено сабрање, којим њихово присуство постаје реално, иако их очима не можемо видети. Прота Вукашиновић је објаснио да они који гледају само телесним очима, закључили би да је црква можда полупразна, док се једино духовним видом, који Бог реткима и светима даје, може сагледати да је црква увек препуна – анђела и бестелесних сила, светитеља и душа наших упокојених. Такво њихово присуство могуће је само у Цркви, на Литургији, током молитве. Наши упокојени и сви свети гледају на нас, моле се за нас, чиме се постиже наше јединство у Христу, а свака наша земаљска туга и жалост претварају се у радост и славословље Господу. Осврнувши се на број година током којих вероучитељ Немања Лукић више није у овоме свету, прота Владимир је објаснио да у Царству небеском нема година, у вечности више не постоји време, у Христу се бришу све границе времена и простора. Осврнуо се и на недавну изненадну смрт протојереја-ставрофора Радована Биговића, испричавши како је са њим разговарао пола часа пред његову кончину, правећи заједничке планове за наредну школску годину. То је био јасан показатељ колико нико од нас не зна час своје кончине, али је живот у Христу једина наша права стварност. Закључио је речима да је љубав та којом се превазилази сваки бол, сваки земаљски губитак, којом се надјачава време и која је јача и од саме смрти.